In the article is founded that sociolinguistic communication is an interaction of subjects in which basis are language and textual activity. Person`s existence and work are directly and absolutely connected with a main function of language – communicative. Sociolinguistic reality is directly connected with a process ofcommunication. Communication is today an essential part of our life and is very important. In the article sociolinguistic communication rates as a social phenomenon, as a basis of interaction of subjects of educational area, as (...) a complicated process of information transfer with help of certain signs and symbols connecting single parts of frames of society, also it`s a mechanism of power realization. (shrink)

There is no unproblematic way to study things as “African”, yet an epistemologically situated approach based on concrete technological projects situated in Africa and their social and political implications offers an important account of the intersection of the Fourth Industrial Revolution and African Studies. We explore this perspective through the notion of “indiscipline” using the Square Kilometre Array radio telescope project (SKA) based in South Africa as a case study through which to observe “indiscipline” as a methodological approach to technoscience (...) at work. Indiscipline helps frame the socio-technical (by)products of astrophysics and engineering, and we present the production of ventilators for COVID-19 patients as an example of how the design of mega-science projects can become entangled with the dynamic concerns of society. Our conclusion elaborates on the politics of large technological systems, opening up a conversation on the intersection of science and society in the context of the Fourth Industrial Revolution in African settings, using the template of experiences with the SKA and the National Ventilator Project in South Africa. (shrink)

Partir à la rencontre d'artisans ou observer des plasticiens contemporains à l'oeuvre ; enquêter au sein d'écoles d'art, interviewer des compositeurs et auteurs ; se plonger dans les partitions du XVIIème siècle, étudier les fonds d'archives «rock» de la Bibliothèque Nationale de France ; ou encore écumer les rayonnages «rap» d'une discothèque : comment les chercheurs en sciences sociales peuvent-ils appréhender la création artistique?

Снятие идеологического пресса советской идеологии не привело к спонтанному возрождению в России традиций политической мысли. Однако заметны признаки появления новой школы политической философии, обретающей свою идентичность в диалоге с родственными дисциплинами . В этом можно видеть поворот к феноменологической философии, хотя гуссерлевский, по сути, интерес к феноменам сознания преобразуется здесь в изучение морали как «процесса». Отнесение политической морали к сфере компетенции консеквенциальной этики задает поле новой теории с новыми понятиями . Все это показано на примере работ Б.Г.Капустина. La disparition de (...) la pression idéologique soviétique n’a pas suffi pour que renaissent en Russie de façon spontanée les traditions de pensée politique. Mais on peut entrevoir des signes avant-coureurs d’une nouvelle école de philosophie politique qui se forge une identité en dialoguant avec les disciplines apparentées . C’est là un virage en philosophie phénoménologique, même si, à l’intérêt husserlien pour les phénomènes de conscience , se substitue l’étude des « processus » de la morale. Le transfert de la morale politique vers la sphère de compétence de l’éthique conséquentielle dessine le champ d’une nouvelle théorie où l’on trouve de nouvelles notions . Tout cela est bien illustré par l’œuvre de Kapoustine. The disappearance of Soviet ideological pressure was not enough for a Russian rebirth of spontaneous traditions of political thought. But we can feel signs of the appearance of a new school of political philosophy that builds its identity through a dialogue with cognate disciplines . One might regard this transformation as a tum towards a phenomenological approach, though Husserl’s interest in the phenomena of consciousness is replaced here by the study of the “process” of morality. The transfer of political morality towards the jurisdiction of consequential ethics creates a new theory which relies on new concepts . All this is weil illustrated by the work of Kapustin. (shrink)

The central conflicts of the world today are closely related to cultural, traditional, and religious differences between nations. As we move to a globalized world, these differences often become magnified, entrenched, and the cause of bloody conflict. Growing out of a conference of distinguished scholars from the Middle East, Europe, and the United States, this volume is a singular contribution to mutual understanding and cooperative efforts on behalf of peace. The term paideia, drawn from Greek philosophy, has to do with (...) responsible education for citizenship as a necessary precondition for effective democracy. (shrink)

The central conflicts of the world today are closely related to cultural, traditional, and religious differences between nations. As we move to a globalized world, these differences often become magnified, entrenched, and the cause of bloody conflict. Growing out of a conference of distinguished scholars from the Middle East, Europe, and the United States, this volume is a singular contribution to mutual understanding and cooperative efforts on behalf of peace. The term paideia, drawn from Greek philosophy, has to do with (...) responsible education for citizenship as a necessary precondition for effective democracy. (shrink)

Dealing with errors in psychotherapy is challenging, both ethically and practically. There is almost no empirical research on this topic. We aimed (1) to explore psychotherapists’ self-reported ways of dealing with an error made by themselves or by colleagues, and (2) to reconstruct their reasoning according to the two principle-based ethical approaches that are dominant in the ethics discourse of psychotherapy, Beauchamp & Childress (B&C) and Lindsay et al. (L).

Background Current requirements for ethical research in Canada, specifically the standard of active or signed parental consent, can leave Indigenous children and youth with inequitable access to research opportunities or health screening. Our objective was to examine the literature to identify culturally safe research consent processes that respect the rights of Indigenous children, the rights and responsibilities of parents or caregivers, and community protocols. Methods We followed PRISMA guidelines and Arksey and O’Malley’s approach for charting and synthesizing evidence. We searched (...) MEDLINE, PsycINFO, ERIC, CINAHL, Google Scholar, Web of Science, Informit Indigenous Collection, Bibliography of Native North Americans, and Sociological Abstracts. We included peer-reviewed primary and theoretical research articles written in English from January 1, 2000, to March 31, 2022, examining Indigenous approaches for obtaining informed consent from parents, families, children, or youth. Eligible records were uploaded to Covidence for title and abstract screening. We appraised the findings using a Two-Eyed Seeing approach. These findings were inductively coded using NVivo 12 and analyzed thematically. Results We identified 2,984 records and 11 eligible studies were included after screening. Three key recommendations emerged: addressing tensions in the ethics of consent, embracing wise practices, and using relational approaches to consent. Tensions in consent concerned Research Ethics Board consent requirements that fall short of protecting Indigenous children and communities when culturally incongruent. Wise practices included allowing parents and children to consent together, land-based consenting, and involving communities in decision-making. Using relational approaches to consent embodied community engagement and relationship building while acknowledging consent for Indigenous children cannot be obtained in isolation from family and community. Conclusions Very few studies discussed obtaining child consent in Indigenous communities. While Indigenous communities are not a monolith, the literature identified a need for community-driven, decolonized consent processes prioritizing Indigenous values and protocols. Further research is needed to examine nuances of Indigenized consent processes and determine how to operationalize them, enabling culturally appropriate, equitable access to research and services for all Indigenous children. (shrink)

Ksenija Atanasijevic was not only the first female lecturer at the University of Belgrade but also the first expert in the Ancient Greek Philosophy. In this paper, I will not engage with all of her writings about Ancient Greek thought. Instead, I will place the emphasis on her interpretation of Epicurus, because her best and most profound works are dedicated to his philosophy, including her book on the Epicurus’s atomism written in French under the title L’atomisme d’Épicure. I will critically (...) discuss the consistency, plausibility, and relevance both of her interpretations of Epicurus, and his ethics and doctrine of minima. (shrink)

The article problematizes the relatively recent tradition (initiated by O.M. Medushevskaya and picked up by a number of researchers) of a phenomenological interpretation of A. S. Lappo-Danilevskii’s historical and methodological work. The article aims to find out whether, and if so, in what sense (senses) it is possible to talk about the phenomenology of Lappo-Danilevskii. It shows the grounds on which this interpretation can, within certain limits, be accepted, and the moments of principal divergence between classical phenomenology and Lappo-Danilevskii’s methodology (...) of history. The key point of these discrepancies is the phenomenological reduction, which is the essence of the phenomenological method, and, in the author’s opinion and contrary to the opinion of some researchers, is absent in the methodology of history of Lappo-Danilevskii. The theoretical positions that provoke the comparison of the views of Lappo-Danilevskii and Husserl are reduced to two main points: the problem of the psychological impenetrability of someone else’s Self and the understanding of the historical source as a construction of the historian. The article suggests that the “phenomenological motives” of Lappo-Danilevskii’s work are determined by the general philosophical and epistemological search of his time, perceived by Lappo-Danilevskii through the works of I. G. Droysen, Russian Neo-Kantianism and W. Dilthey, but hardly directly from Husserl’s philosophy, with which he could not be thoroughly familiar. The author suggests qualifying Lappo-Danilevskii’s methodological work as an original version of historical phenomenology, which was formed outside the direct influence of the classical phenomenology of Husserl. The article outlines the directions of further development of the problems laid down in Lappo-Danilevskii’s methodology of history, in particular, O. M. Medushevskaya’s “cognitive history,” A. L. Yurganov’s “historical phenomenology” and the sociological turn in the methodology of historical knowledge (turn from a subject to an actor) fixed by M. F. Rumyantseva. The latter, according to the author of the article, actualizes the key problem of the phenomenological tradition—that of intersubjectivity. (shrink)

Cet article cherche à montrer comment la pratique mathématique, particulièrement celle admettant des représentations visuelles, peut conduire à de nouveaux résultats mathématiques. L'argumentation est basée sur l'étude du cas d'un domaine des mathématiques relativement récent et prometteur: la théorie géométrique des groupes. L'article discute comment la représentation des groupes par les graphes de Cayley rendit possible la découverte de nouvelles propriétés géométriques de groupes.

Cet article cherche à montrer comment la pratique mathématique, particulièrement celle admettant des représentations visuelles, peut conduire à de nouveaux résultats mathématiques. L'argumentation est basée sur l'étude du cas d'un domaine des mathématiques relativement récent et prometteur: la théorie géométrique des groupes. L'article discute comment la représentation des groupes par les graphes de Cayley rendit possible la découverte de nouvelles propriétés géométriques de groupes.

Зборници Историја српске филозофије. Прилози истраживању представљају главни резултат рада на пројекту „Историја српске филозофије“ (евиденциони број 179064) који од 2011. године подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Пројекат, чији је носилац Филозофски факултет Универзитета у Београду, успешно се реализује у сарадњи са готово десет научно-истраживачких институција широм земље, укључујући и Аутономну Покрајину Косово и Метохија. Иако је првобитно планирано да пројекат траје само четири године, он се тренутно налази у десетој години постојања, а уз то је (...) и проширен већим бројем млађих колега доктораната. Од нарочитог значаја јесте то што радове за Историју српске филозофије. Прилози истраживању не достављају само чланови пројекта, већ и други професори, сарадници, истраживачи, како из Србије, тако и из других земаља: Русије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе. На тај начин, пројекат полако, али сигурно, задобија међународни значај. Аутори радова у зборницима Историја српске филозофије. Прилози истраживању бирали су теме у складу са властитим интересовањима, као и у договору са руководиоцем и осталим сарадницима пројекта. Премда је рад на истраживању српске филозофије још увек пионирског карактера, сарадници пројекта су дошли до сасвим нових открића, попут средњевековних, српских преписа старословенске прераде расправе Теодора Раитуског. Ваља напоменути да су сарадници пројекта „Историја српске филозофије“ објавили и већи број чланака у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, низ монографских научних студија, те остварили учешћа на више значајних међународних и националних научних скупова. Будући да су аутори ових публикација истакнути професори, универзитетски радници и интелектуалци запослени у научним институцијама широм земље (Београд, Косовска Митровица, Нови Сад, итд), омогућена је садржинска разноврсност публикованих текстова у којима се разматрају дела српских мислилаца из најразличитијих позиција и перспектива. За известан број радова у зборнику може се рећи да су интердисциплинарног карактера. Предмет истраживања пројекта јесте историја српске филозофије, односно критичко и теоријско разматрање развоја филозофских идеја, институција, рукописа и часописа у српској култури, почевши од средњег века па до данас. Нит водиља у истраживању српске филозофске баштине јесте уверење да постоји континуитет и идентитет српске филозофије, који се формирао у плодном дијалогу са страним, углавном европским узорима, идејама и мислиоцима. Истражујући однос између српске и других филозофија настојимо да расветлимо у којој мери и на који начин су страни филозофски писци утицали на радове домаћих аутора у оном историјском периоду у којем су настајали. Тако ће се утврдити у којој мери су њихова дела само рецептивног карактера, а у којој имају и оригиналан печат. Српска филозофија се од почетка развијала под страним утицајима, прво византијске филозофије, а потом у модерно и савремено доба под утицајем западноевропских и руских водећих праваца у филозофији. О овим сложеним односима критички и систематски се расправљало у већем броју студија у сва четири тома зборника посвећених српској филозофији и њеној историји. Српски филозофски писци не могу се издвојено посматрати од својих чланака, књига или превода. Исто тако је њихов рад неодвојив од њихове педагошке и политичке активности. Истраживање сарадника на пројекту стога је усмерено на критичко преиспитивање целине рада српских филозофа, где се у средишту налазе њихови филозофски текстови. Српска филозофија је интегрални део српске културе, те је нераскидиво повезана како са природним наукама, тако и са другим областима духовног стваралаштва као што су књижевност, теологија и уметности. Стога је значајно проучавање односа филозофије и других дисциплина, уочавањем њихових сличности и разлика, као и указивањем на то шта је у одређеним творевинама људског духа специфично филозофског карактера. За српску филозофску мисао карактеристично је и то што она често, нарочито у прошлости, није излагана у облику филозофских студија и расправа, већ је артикулисана у другим, књижевним жанровима, као што су средњовековна житија светаца или у модерно доба писма, дијалози или шире схваћени есеји. Исто тако потребно је показати како су у српској академској заједници неговане основне филозофске дисциплине (метафизика, онтологија, логика, епистемологија, филозофија језика, филозофија природе, етика, естетика, филозофија психологије, политичка филозофија, филозофија права и друге). При томе je један од задатака био да се процени колики је допринос наших филозофа поменутим дисциплинама. У периоду 2011–2019. сарадници пројекта ,,Историја српске филозофије’’ спровели су истраживања која нам пружају знатно дубљи, прегледнији увид у српску филозофију, најзначајније периоде у њеном развоју, писце и њихова дела, формирање и развој одређених филозофских дисциплина, као и њихов однос према наукама и другим областима стваралаштва. Показано је на који начин се артикулише однос српске филозофије према другим европским филозофијама, и то, како у погледу рецепције, тако и у погледу узајамних утицаја и сучељавања. Пошто је израда библиографија услов без ког озбиљно истраживање у хуманистичким наукама не може ни започети, неки од резултата овог пројекта јесу библиографије о српским филозофима и њиховим делима, о српској филозофској периодици, као и настави филозофије у југословенским земљама. Филозофија је камен-темељац природних и хуманистичких наука, те стваралаштва уопште. Она спада у суштински моменат опште образованости, како светске, тако и националне културе. Ниједна национална култура не може се целовито и темељно изучити уколико се из тог истраживања изостави њена филозофска традиција. У том смислу је потреба за изучавањем српске филозофске баштине од изузетног значаја за наше саморазумевање. Постоји читав низ делимично или потпуно неистражених тема и области, неутврђених чињеница, полусачуваних или готово нечитких рукописа које тек треба истражити, критички размотрити и систематизовати. Најцеловитију студију под називом Развитак филозофије у Срба (1804–1944) објавио је Андрија Стојковић 1972. године. Ово значајно дело је, међутим, не посматра српску филозофију у целини од њених средњовековних почетака. Године 1978. Бранко Павловић је покренуо први пројекат о српској филозофији на Институту за филозофију Филозофског факултета у Београду, који, на жалост, није заживео. Почетак српске филозофије везује се за преводе, коментаре и рецепцију византијске филозофије. У сва четири тома зборника налазе се текстови посвећени управо овим темама, а то су: формирање српске филозофске терминологије, рецепција старогрчке и модерне европске филозофије код српских писаца, однос филозофије и књижевности, као и однос филозофије и теолошке мисли у делима српских аутора. После губитка независне државе, српска филозофија се развијала под руским и немачким утицајима. Најзначајнији српски мислиоци XVIII века су Руђер Бошковић (1711–1787), Дубровчанин, српско-италијанског порекла, као и Доситеј Обрадовић (?–1811). Различити аспекти њихових дела били су предмет критичког разматрања у огледима публикованим у сва четири тома зборника. Српској филозофији XIX и XX века био је посвећен највећи број радова сарадника на пројекту. Које су то филозофске идеје у књижевном тексту, како се у њему манифестују, те може ли се реконструисати филозофско становиште једног књижевника јесу питања којима су се бавили радови објављени у свим до сада публикованим томовима зборника. Предмет њиховог преиспитивања биле су, између осталог, филозофске идеје и рефлексије у књижевним делима Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Лазе Костића (1841–1910) или Станислава Винавера (1891–1955), итд. Сарадници пројекта бавили су се и српском, академском филозофијом у XIX и XX веку: хегелијанцем Димитријем Матићем (1821–1884), оригиналном концепцијом еволуције Божидара Кнежевића (1862–1905), а затим и једним од најзначајнијих српских филозофа Браниславом Петронијевићем (1875–1954). Када је реч о првој половини XX века, нарочита пажња посвећена је феноменолошком покрету у Србији: часопису Philosophia и рефлексијама Загорке Мићић (1903–1982). Такође, водеће идеје српске политичке филозофије, идеолошки сукоби на линији левица-десница биле су истражене. Делом једног од најутицајнијих српских филозофа, академика Михаила Марковића (1923–2010), бавило се више сарадника овог пројекта. Такође, истраживана су дела Ксеније Атанасијевић (1894–1981), Бранка Павловића (1934–1985), те рецепција античке филозофије у делима Анице Савић-Ребац (1892–1953). Спроведена истраживања показала су, између осталог, на који начин је српска филозофија интегрисана у европску и светску историју филозофије. Рад на истраживању наше филозофске прошлости и критичком оцењивању садашњости није само од историјског значаја. Наши средњовековни писци су активно учествовали у конституисању византијске образовне парадигме. Српски научник и филозоф светског гласа, српско-италијанског порекла, Дубровчанин, Руђер Бошковић (1711–1787) снажно је утицао на развој западноевропске науке. Да је наша савремена филозофија такође постигла завидне резултате, чији значај превазилази националне оквире, понајбоље сведоче појаве изабраних дела наших најистакнутијих мислилаца, почевши од Бранислава Петронијевића (1875–1954), преко Михаила Марковића (1923–2010), Љубомира Тадића (1925–2013), Михаила Ђурића (1925–2011), Светозара Стојановића (1931–2010), Александра Крона (1937–2000). Неопходно је да се укратко осврнемо и на садржину претходна три објављена тома Историје српске филозофије. Прилози истраживању, како би се стекао увид у то које су посебне теме, филозофи и њихова дела били предмет критичког преиспитивања наших аутора. У публикованим зборниима готово да нема краћих рада, већ у њима доминирају огледи и студије. Студије првог тома проучавају филозофске идеје у широком историјском раздобљу почевши од оснивања српске државе и почетака филозофије код Срба, све до филозофа и мислилаца двадесетог века. У овом тому, аутори су се, између осталог, бавили средњовековном српском логиком, онтолошким основама филозофије природе и савременом рецепцијом методолошких идеја Руђера Бошковића (1711–1787) којем су посвећена два прилога, идејама и правцима просветитељства у делима Доситеја Обрадовића (1744–1811), потом економским идејама идејама Светозара Марковића (1846–1875) које су по први пут на системски начин истраживане, Слободана Јовановића (1869–1958) Владимира Дворниковића (1888–1956), Михаила Марковића (1923–2010). Теме проучавања су били: рано раздобље у филозофији Душана Недељковића (1899–1984) естетичка позиција Милана Ранковића (1932–2012), као и рецепција Спинозиног појма супстанције код Радмиле Шајковић (1924–2016). Две студије посвећене су Јустину Поповићу (1894–1979), од којих се у једној расправљало о односу Јустина Поповића, руских религијских филозофа и Канта. Други том је подељен у следеће тематске целине: Српска филозофија у XVIII, XIX и првој половини XX века, Српска филозофија и филозофска терминологија у словенском контексту, Српска филозофија од друге половине XIX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике. У њему је било речи о рецепцији дела Лазе Костића (1841–1910) у српској естетици, о научној метафизици Бранислава Петронијевића (1875–1954), затим о филозофским и књижевним аспектима мистичке еротологије Анице Савић-Ребац (1892–1953), те о доприносу Милоша Н. Ђурића (1892–1967) стварању српске филозофске терминологије. Публиковани су и радови о песнику-филозофу Бранку Миљковићу (1934–1961), естетичару Мирку Зуровцу (1941-) и недавно преминулом филозофу Милету Савићу (1957– 2015). Аутори зборника проучавали су српске мислиоце од осамнаестог века па до данас. Други део књиге посвећен је, између осталог, српској филозофској терминологији у ширем, словенском контексту. Објављени су и прилози о Миливоју Јовановићу (1869–1942), Јустину Поповићу (1894–1979), у којем је по први пут публикована преписка између Григорија Флоровског и Јустина Поповића, о хетеро-онтолошком заснивању естетике Милана Дамњановића (1924–1994), као и о филозофском становишту Радивоја Керовића (1961–). У овом броју уведена је посебна рубрика посвећена библиографијама српске филозофске периодике или пак дела филозофских аутора, чији је аутор Добрило Аранитовић. У другом тому публикована је библиографија часописа: Архив за философију, педагогију и друштвене науке, покренутог 1898. године, а који су уређивали Миливоје Јовановић и Стеван Окановић. Трећи том, подељен у четири тематске целине: О српској филозофији, књижевности и естетици, Српска филозофија од средњег века до XVIII и XIX века, Српска филозофија прве половине XX века до данас и Библиографија српске филозофске периодике, захватио је широко историјско раздобље: студије о преводу збирке дела Дионисија Ареопагите Инока Исаије (XIV век), о Доситејевом (1744–1811) телеолошком доказу постојања Бога, о делу Петра II Петровића Његоша (1813–1851), Божидара Кнежевића (1862–1954), Светомира Ристића (1886–1971), Николе Милошевића (1929–2007), Светозара Стојановића (1931–2010), Јована Аранђеловића (1935-), Николе Грахека (1949–2003). Било је речи и о филозофији природних наука Симе Марковића (1888–1939), као и о заснивању филозофије смисла у делу Богдана Шешића (1909–1999). Теме којима се аутори прилога у претходна три тома баве укључују и улогу Естетичког друштва Србије у развоју естетике у српској филозофији, појам и лик филозофије Срба у Републици Српској, затим потребу утемељења филозофије медија у културном амбијенту Републике Србије, књижевно-историјско заснивање српске националне литературе, естетичку мисао босанскохерцеговачких Срба, као и филозофске аспекте косовског мита и предања. Четврти том Историје српске филозофије. Прилози истраживању такође је подељен у четири тематске целине: Српски мислиоци XIX и XX века, Српска филозофија у националном, европском и медијском контексту, Библиографије српских филозофа и Сећања. И у овом тому прилога за проучавање српске филозофије садржани су тематски врло разнородни текстови почевши од оних који разматрају рефлексије најзначајнијих српских филозофа преко радова што се баве поетском и уопште уметничком артикулацијом филозофских идеја све до текстова који истражују однос филозофије и природно-научних дисциплина. Такође се расправило и о српској, религијској филозофији, о ауторима и темама из српске филозофије историје, политике као и о филозофији медија коју је код нас утемељила Дивна Вуксановић. Немали број радова посвећен је најзначајнијим српским филозофима XIX и XX века. Акрибичан текст о Божидару Кнежевићу, аутора Бориса Милосављевића, представља предложак за неку будућу монографију о најоригиналнијом српском филозофу. Милосављевићев текст спаја Кнежевићев живот, политичка уверења са његовим најзначајнијим делима и њиховом критичком рецепцијом. Рад о Загорки Мицић (1903–1982), хрватског филозофа Жељка Павића, показује да се њен филозофски допринос састоји у наглашавању етичких аспеката Хусерлове феноменологије. Феноменологија је утицала и на српску естетику, те Уна Поповић у системски промишљеном тексту открива разлоге зашто и на које начине је феноменологија утицала на формирање естетичких становишта српских филозофа. Три текстa су посвећена значајним, савременим српским филозофима попут Гаје Петровића (1927–1993), Светозара Стојановића (1931–2010) и Николе Грахека (1949–2003). Критички разматрајући основне ставове Гаје Петровића (1927–1993), Мирко Аћимовић не узима у обзир само Петровићев уџбеник Логике, него и његове постхумне радове који се баве историјом логике. У студији о Светозару Стојановићу (1931–2010) Јовица Тркуља се залаже за критичко преиспитивање Стојановићеве теоријске и политичке еволуције. У тексту о одређењу бола у филозофији бола Николе Грахека (1949–2003), Мирослава Трајковски разликује појмове „болно осећање“ и „болност“, те испитује могућност да се Грахекова теза о болу као паралелном нервном механизму прецизира помоћу феноменолошке анализе свести коју даје Франц Брентано. Илија Марић и Ирина Деретић своје радове посвећују српској рецепцији античке филозофије. Илија Марић проучава Недељковићеву (1899–1984) књигу о Хераклиту објављену 1924. за коју је А. Маркези превела све Ефежанинове аутентичне фрагменте. У рукопису другог издања, које до сада није објављено, Недељковић је унео низ промена и проширења. Поређењем објављене књиге и рукописа Марић открива Недељковићеву филозофску еволуцију од хераклитовца до дијалектичког материјалисте. У раду о Ксенији Атанасијевић (1894–1981), Ирина Деретић проучава њене радове о Епикуру, укључујући и француску књигу L’atomisme d’Épicure [Епикуров атомизам], настојећи да критички преиспита како веродостојност и актуелност интерпретације Епикура Ксеније Атанасијећ, тако и само Епикурово учење о миними и његову теорију о задовољству. С правом полазећи од тога да је потребно “предузети редефинисање просвјетитељски и позитивистички схваћеног „рационалног” знања, наиме треба признати епистемички статус не само исказима науке (тј. научне рационалности) него и изразима религиозног искуства, умјетничког искуства, па дакако и изразима искуства „народног духа” – Богољуб Шијаковић истражује етички смисао српских народних пословица у тексту „Мудрост у контексту: пословице и филозофије“. Исто тако, изрази песничког искуства имају филозофски смисао и значај. У огледу Загонетка и тајна: Лаза Костић и Бранко Миљковић око Хераклитове ватре, Богољуб Шијаковић тражи споне између два велика српска песника Лазе Костића (1841–1910) и Бранка Миљковића (1934–1961), при чему се обојица „окрећу“ Хераклитовој ватри, настојећи да одговоре на питање о томе да ли наука, филозофија, уметност и вера имају неко дубље јединство. Присуством филозофског у поезији бави се и Срђан Дамјановић у раду под називом Филозофски песимизам у поезији Симе Пандуровића (1883–1960), који, полазећи од промишљања Исидоре Секулић (1883–1960), Јована Скерлића (1877–1914) и Ксеније Атанасијевић (1894–1981) о Пандуровићевом поетском песимизму, тематизује разлику у типологији песимизма коју је уочио Јован Деретић (1934–2002). Два текста разматрају светосавље и то из различитих перспектива. Миленко Бодин проучава светосавље као специфично српски духовни образац мишљења у ширем контексту источно-хришћанског наслеђа европског културног миљеа филозофије. Владимир Цветковић преиспитује религијску филозофију Јустина Поповића (1894–1979) и Николаја Велимировића (1883–1956) нарочито у контексту њихове критике европског хуманизма, рационализма и индивидуализма, користећи се идејама руске религијске ренесансе, а пре свих идејама Свечовека, односно Богочовека, целовитог сазнања и саборности. Односом филозофије и природних наука баве се три текста у овом тому зборника. У тексту Математичка феноменологија Михаила Петровића (1868–1943), Горан Рујевић истражује основе разумевања математике у пројекту Петровићеве математичке феноменологије, из којег ће се показати да је веома близак логицизму, али да садржи и специфичне конвенционалистичке елементе. У раду Филозофске идеје Косте Стојановића (1867–1921), Александар Кандић разматра филозофске садржаје у његовим списима и Стојановићеву тезу о јединству наука и научних дисциплина, утемељену на метафизичком ставу о јединству стварности. Милош Миловановић истражује феноменологију Михаила Петровића (1868–1943) и његове спектре. Неки радови зборника посвећени су разматрању односа филозофије историје и политике, као и политичког ангажмана. Јован Аранђеловић, полазећи од хегелијанске разлике између разума и ума, те Хегелове филозофије историје, формира властите погледе о томе како се треба односити према кризном времену у коме живимо. Стојан Шљука показује значај активног ангажмана интелектуалне елите у српским државотворним настојањима. Часлав Копривица проучава оне моменте који заузимају најистакнутије место у делима недавно преминулог српског филозофа Александра Никитовића (1967–2016). Богомир Ђукић истражује филозофију историје савременог српског филозофа Ристе Тубића (1933–2018) у контексту историје српске филозофије. Иако у оваквом свету у ери владавине медијске културе питање слободе (имагинације) делује као пуко техничко-технолошко, Дивна Вуксановић, утемељивачица дисциплине филозофија медија у нашем академском систему, како је и напред наведено, покушала је да одговори на питање ,,да ли је савремена комуникациона технологија у стању да мења светове уметности и (медијске) културе (па тако и саму стварност), и ако јесте – на које то начине чини’’, а Јован Буковала је, настојећи да у нашем истраживачком дискурсу нагласи значај филозофије позоришта, која спаја филозофију и театрологију, преиспитивао улогу филозофије у позоришту анализирајући капитална дела Хане Арент Живот духа и Предавања о Кантовој политичкој филозофији, захваљујући томе што је ауторка ослонац нашла управо у утемељивачима филозофије позоришта – филозофима: Платону, Августину, Гетеу, Хегелу и Ничеу, док се Доброслав Смиљанић, на примеру Коларчеве задужбине, бавио дисолуцијом и етичким императивом јединства људског знања. У трећој целини Бибиографије српских филозофа, наш реномирани библиограф Добрило Аранитовић представио нам је био-библиографију Драгана М. Јеремића (1925–1986), једног од најзначајнијих српских естетичара. Аранитовић је, у свом препознатљивом стилу, дао комплетан преглед целокупне грађе овог покојног редовног професора Филозофског факултета Универзитета у Београду на предметима Еестетика и Социологија уметности, али и истакнутог књижевног критичара. На жалост, у протеклих пар година смо остали без својих највећих филозофа. Стога је четврта целина, под називом Сећања, посвећена управо њима, јер су обележили наше време и српску филозофију уопште. Oдласком професора Филозофског факултета, Универзитета у Београду професорке теорије сазнања Светлане Књазев Адамовић (1931–2016), класичне филолошкиње Љиљане Црепајац (1931–2018), логичара Косте Дошена (1954–2017), социолошкиње и антрополошкиње Загорке Голубовић (1930–2019), естетичара Александра Зистакиса (1961–2019), остао нам је немерљив губитак. Напустили су нас, такође, и професори овог факултеа и универзитета који су свој рад посветили историји филозофије: Симо Елаковић (1940–2016), Слободан Жуњић (1949–2019) и Иван Вуковић (1970–2017). Према томе, имајући у виду основне тематско-проблемске целине, као што су филозофски писци, филозофска дела и часописи писани на српском језику, однос српске и других филозофија, израда библиографија српске филозофске литературе, филозофски рукописи писани у српској варијанти старословенског језика или пак књиге српских филозофа писаних на страним језицима, филозофске дисциплине и њихова повезаност са наукама и другим областима људског стваралаштва, историја институција попут српских универзитета и Српског филозофског друштва, очекује се да ће сарадници пројекта и у наредним годинама наставити да публикују есеје и научне радове у истакнутим националним и међународним часописима, поглавља у монографијама, односно комплетне монографске студије у којима би се на аналитички и интердисциплинаран начин, кад год је то неопходно, бавили поменутим областима српске филозофије. Резултати ових истраживања биће представљени и на релевантним међународним и националним научним скуповима. Главни циљ рада на пројекту и даље је публиковање обимних зборника радова динамиком коју допуштају финансијски услови, чиме би се истраживање српске филозофије институционализовало у трајној форми. Овом приликом веома се захваљујемо Вишњи Кнежевић и Јовану Буковали на великој помоћи око рада на овом зборнику, укључујући архивске податке, али, пре свега, на њиховим саветима и лектури. (shrink)

We agree with Jones & Love (J&L) that much of Bayesian modeling has taken a fundamentalist approach to cognition; but we do not believe in the potential of Bayesianism to provide insights into psychological processes. We discuss the advantages of associative explanations over Bayesian approaches to causal induction, and argue that Bayesian models have added little to our understanding of human causal reasoning.

La médiatisation en Bulgarie du double Non à la Constitution européenne s'opère à travers une triple logique: politique intérieure en France et aux Pays-Bas, candidature bulgare à l'intégration européenne, débat sur l'avenir de l'Europe. Il n'existe pas en Bulgarie de débat public large sur la Constitution européenne. Ce thème préoccupe bien sûr les intellectuels, les décideurs, les diplomates. C'est un des sujets de l'actualité européenne. Il bénéficie d'un traitement médiatique honorable, mais sans pour autant exagérer son importance. En effet, la (...) Bulgarie a déjà une place réservée au sein de l'UE. Le supposé impact négatif de cet événement sur la candidature bulgare est incertain et limité.The media in Bulgaria twice No to the European Constitution operates through a triple sense: domestic politics in France and the Netherlands, Bulgarian candidacy for European integration, the debate on the future of Europe. There is no public debate in Bulgaria on the European Constitution wide. This theme of course concerned intellectuals, policymakers, diplomats. This is a topic of European news. It has a media treatment honorable, but without exaggerating its importance. Indeed, Bulgaria has a reserved place within the EU. The supposed negative impact of this event on the Bulgarian candidacy is uncertain and limited. (shrink)

Marcel Beaufils fut un pedagogue exceptionnel qui exerca une influence decisive sur l'evolution de l'esthetique musicale en France, a partir des annees 50. Or, parmi ses ouvrages, Musique du son, musique du verbe est tres certainement celui qui porte le plus fortement la marque de son activite d'enseignant au Conservatoire National Superieur de Musique de Paris ; cette mission, il semblait l'entendre davantage comme celle d'un declencheur d'idees, catalyseur, plutot que du transmetteur d'un savoir fige une fois pour toutes. Bouleversant (...) toute tentative de classification academique, toute certitude acquise, ce livre laisse des pointilles ; un grand souffle traverse son ecriture. N'en deplaise aux musicographes, il s'agit la d'un ouvrage de creation, qui nous rappelle que Marce Beaufils etait egalement un ecrivain qui savait manier le verbe a la fois en tant que dramaturge et en tant que poete. (shrink)

Il s’agit ici de comprendre, à partir des arguments développés dans le volume par Krassimira Daskalova et Susan Zimmermann, comment l’histoire des femmes et du genre a été intégrée dans les différentes contributions à cet effort de synthèse portant sur l’Europe centrale de l’Est. Le chapitre « Women’s and Gender History » que l’on doit à ces deux spécialistes du genre donne un aperçu de ce champ de recherche à travers l’analyse de six thématiques ainsi présentées (p. 279) : « (...) éducation ; trav... (shrink)

Mikhail Bulgakov's novel The Master and Margarita was written between 1929 and 1940. Although delayed for a quarter of a century, it quickly found a stable place in our life as soon as it was published [for the first publication of the novel see: Moskva, 1966, no. 11; 1967, no. 1]. It is usually classified as a satirical philosophical novel. The satirical element puts it in the same family as such well-known works of the end of the '20s as the (...) novels of I. Il'f and E. Petrov, Twelve Chairs [Dvenadtsat' stul'ev] and The Golden Calf [Zolotoi telenok], but its emphatically philosophical orientation makes it all but a unique phenomenon in the history of Soviet literature. The novel's philosophical aspects have already been examined in a number of essays. Thus, for example, N. P. Utekhin analyzes the reflection of certain general philosophical categories in the novel. G. Chernikova and I. L. Galinskaia have endeavored to determine the concrete literary sources of the novel's philosophy [Chernikova 1971, pp. 213-219; Galinskaia 1986]. (shrink)

When making decisions, humans can observe many kinds of information about others' activities, but their effects on performance are not well understood. We investigated social learning strategies using a simple problem-solving task in which participants search a complex space, and each can view and imitate others' solutions. Results showed that participants combined multiple sources of information to guide learning, including payoffs of peers' solutions, popularity of solution elements among peers, similarity of peers' solutions to their own, and relative payoffs from (...) individual exploration. Furthermore, performance was positively associated with imitation rates at both the individual and group levels. When peers' payoffs were hidden, popularity and similarity biases reversed, participants searched more broadly and randomly, and both quality and equity of exploration suffered. We conclude that when peers' solutions can be effectively compared, imitation does not simply permit scrounging, but it can also facilitate propagation of good solutions for further cumulative exploration. (shrink)

In this timely book L.W. Sumner addresses these issues within the wider context of palliative care for patients in the dying process.

Recent policy developments in the area of livestock husbandry have suggested that, from the perspective of optimizing animal welfare, new animal husbandry systems should be developed that provide opportunities for livestock animals to be raised in environments where they are permitted to engage in “natural behavior.” It is not known whether consumers regard animal husbandry issues as important, and whether they differentiate between animal husbandry and other animal welfare issues. The responsibility for the development of such systems is allocated jointly (...) between farmers, regulators, different actors in the food chain, and consumers. This research focuses on understanding consumer attitudes and preferences regarding the development and introduction of such systems, to ensure that they are acceptable to consumers as well as producers, regulators, and scientists. Consumer perceptions of animal welfare and animal husbandry practices were evaluated using quantitative consumer survey, which focused on two animal husbandry issues – farmed pigs and farmed fish. Following pilot work, 1000 representative Dutch consumers were sampled about their attitudes to either pig or fish husbandry. The results indicated that consumers think about animal welfare in terms of two broad categories related to their health and living environment, but do not think about welfare issues at a more detailed level. Greater concern was expressed about the welfare of pigs compared to fish. Consumer trust in labeling also emerged as an important issue, since consumers need to trust different food chain actors with responsibility for promoting animal welfare, and are reluctant to consider the details of animal husbandry systems. As a consequence, a transparent, enforceable, and traceable monitoring system for animal welfare friendly products is likely to be important for consumers. (shrink)

The study examines the relationship between the strength of an organizationÕs ethical climate and ethical problems involving human resource management. Data were collected through a survey of 1078 human resource managers. The results indicate a statistically significant negative relationship between the strength of an organization'ss ethical climate and the seriousness of ethical violations and a statistically significant positive relationship between an organization'ss ethical climate and success in responding to ethical issues. Thus, interventions that strengthen an organization'ss ethical climate may help (...) manage ethical behavior within organizations. (shrink)

Robert Stern has argued that Levinas is a kind of command theorist and that, for this reason, Løgstrup can be understood to have provided an argument against Levinas. In this paper, I discuss Levinas’s use of the vocabulary of demand, order, and command in the light of Jewish philosophical accounts of such notions in the work of Martin Buber, Franz Rosenzweig, and Emil Fackenheim. These accounts revise the traditional Jewish idea of command and I show that Levinas’s use of this (...) vocabulary is also revisionary. I show that in light of this tradition of discussion, Levinas’s use is not susceptible to the interpretation Stern proposes and thus that the Løgstrup-style argument cannot be used against Levinas. (shrink)

Recent policy developments in the area of livestock husbandry have suggested that, from the perspective of optimizing animal welfare, new animal husbandry systems should be developed that provide opportunities for livestock animals to be raised in environments where they are permitted to engage in “natural behavior.” It is not known whether consumers regard animal husbandry issues as important, and whether they differentiate between animal husbandry and other animal welfare issues. The responsibility for the development of such systems is allocated jointly (...) between farmers, regulators, different actors in the food chain, and consumers. This research focuses on understanding consumer attitudes and preferences regarding the development and introduction of such systems, to ensure that they are acceptable to consumers as well as producers, regulators, and scientists. Consumer perceptions of animal welfare and animal husbandry practices were evaluated using quantitative consumer survey, which focused on two animal husbandry issues – farmed pigs and farmed fish. Following pilot work, 1000 representative Dutch consumers were sampled about their attitudes to either pig or fish husbandry. The results indicated that consumers think about animal welfare in terms of two broad categories related to their health and living environment, but do not think about welfare issues at a more detailed level. Greater concern was expressed about the welfare of pigs compared to fish. Consumer trust in labeling also emerged as an important issue, since consumers need to trust different food chain actors with responsibility for promoting animal welfare, and are reluctant to consider the details of animal husbandry systems. As a consequence, a transparent, enforceable, and traceable monitoring system for animal welfare friendly products is likely to be important for consumers. (shrink)

We have arrived at an inflection point, a moment in history when the sentience, conscious- ness, intelligence, agency, and even the moral agency of many nonhuman animals can no longer be questioned without ignoring centuries of accumulated scientific knowledge. Nowhere is this more true than in our understanding of nonhuman primates (NHPs). A neu- roethics committed to probing the ethical implications of brain research must be able to respond to and anticipate the challenges ahead as brain projects globally prepare to (...) increase the use of NHPs in research. This requires adopting a less anthropocentric focus that includes nonhuman animals within its scope. But the Neuroethics Roadmap represents a missed opportunity to critically examine the future direction of research with NHPs in an ethically-responsive neuroscience. (shrink)

Lars Løvlie, Paul Standish; Introduction: Bildung and the idea of a liberal education, Journal of Philosophy of Education, Volume 36, Issue 3, 16 December 2002.

Sven Erik Nordenbo; Bildung and the Thinking of Bildung, Journal of Philosophy of Education, Volume 36, Issue 3, 16 December 2002, Pages 341–352, https://doi.or.

Humans encounter and use animals in a stunning number of ways. The nature of these animals and the justifiability or unjustifiabilitly of human uses of them are the subject matter of this volume.Philosophers have long been intrigued by animal minds and vegetarianism, but only around the last quarter of the twentieth century did a significant philosophical literature begin to be developed on both the scientific study of animals and the ethics of human uses of animals. This literature had a primary (...) focus on discussion of animal psychology, the moral status of animals, the nature and significance of species, and a number of practical problems. This Oxford Handbook is designed to capture the nature of the questions as they stand today and to propose solutions to many of the major problems. Several chapters in this volume explore matters that have never previously been examined by philosophers.The authors of the thirty-five chapters come from a diverse set of philosophical interests in the History of Philosophy, the Philosophy of Mind, the Philosophy of Biology, the Philosophy of Cognitive Science, the Philosophy of Language, Ethical Theory, and Practical Ethics. They explore many theoretical issues about animal minds and an array of practical concerns about animal products, farm animals, hunting, circuses, zoos, the entertainment industry, safety-testing on animals, the status and moral significance of species, environmental ethics, the nature and significance of the minds of animals, and so on. They also investigate what the future may be expected to bring in the way of new scientific developments and new moral problems.This book of original essays is the most comprehensive single volume ever published on animal minds and the ethics of our use of animals. (shrink)

Transcript of speeches by a Hindu philosopher, chiefly on Hindu philosophy and Hinduism.